Mezoterapija

Šta je mezoterapija?

Mezoterapija predstavlja metod unutarkožnih injekcija, kojim se uvode medikamenti u veoma niskim dozama, kako lokoregionalno, tako i na udaljenim mestima od oboljenja, sa ciljem izlečenja na račun dejstva samih medikamenata, ali i efekta stimulacije biološki aktivnih tačaka i refleksogenih zona kože.

Dr. Pistor je celu ovu definiciju sveo na rečenicu „MALO, RETKO I U POTREBNO MESTO“.

Efekti koji se postižu u mezoterapiji

Mezoterapijsko lečenje daje pozitivan efekat usled dejstva igle na kožu (punktualni efekat), usled specifičnog dejstva medikamenta (farmakološki efekat) i usled refleksogenog i neurohumoralnog dejstva na udaljene organe i sisteme.

 

Punktualni efekat – efekat dejstva igle na kožu

Nekoliko minuta od uboda razvija se zapaljenska reakcija, izazvana biološki aktivnim supstancama, koja najpre dovodi do vazokonstrikcije, a zatim i do vazodilatacije krvnih sudova, i do prolaska supstanci između zida kapilara u međućelijsko prostranstvo. Tu dolazi do nakupljanja fibrina, ćelijskih elemenata – leukocita, eritrocita, limfocita. Usled staze u krvnim i limfnim kapilarima dolazi do izlaska tečnosti u međutkivni prostor, otoka, hipoksije tkiva. Fibroblasti se aktiviraju produktima raspada tkiva i biološki aktivnim supstancama (histamin, serotonin, slobodni radikali), i ubrzano sintetišu faktore rasta, kisele mukopolisakaride, kolagenska i elastična vlakna. Dolazi do obrazovanja novih kapilara, učvršćivanja fibrilarnih vlakana kože, povećanja količine kiselih mukopolisaharida. Svi ti procesi dovode do zadebljavanja derme, poboljšavanja vaskularizacije i hidratacije kože.

 

Farmakološki efekat

Ispitivanja farmakologije intradermalno uvođenih preparata, pokazalo je da pri površnije datim injekcijama (ne dublje od 2 mm), preparat se eliminiše duže, ne samo iz kože, nego i iz organa – mete. Postojanje depoa farmakološki aktivnih supstanci u koži, dozvoljava dostupnost ćelijama vitamina, mikroelemenata, supstanci koje snadbevaju energijom. Na taj način mezoterapeut, poboljšavajući mikrocirkulaciju, ishranu ćelija, rešava lokalni problem pacijenta. Osim toga, ovakav način davanja injekcija, daje mogućnost lečenja sniženim dozama i retkim dejstvom.

 

Neurohumoralni efekat

Medikamenti ili fragmenti njihovih molekula ranije ili kasnije dospevaju u krvotok i do organa, mete i tkiva, te ostvaruju svoj efekat, zbog kojeg se i daju. Osim toga, kroz akson-refleks, produkciju endorfina, signalnih molekula dolazi do reakcije CNS-a i perifernog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema. Na taj način dolazi do opšteg dejstva na organizam.

 

Kontraindikacije i neželjeni efekti

Kontraindikacije

• Patološka fobija od injekcija
• Problemi sa zgrušavanjem krvi
• Opterećena alergoanamneza
• Trudnoća i laktacija
• Dijabetes
• Hronična bubrežna insuficijencija
• Herpes
• Sklonost keloidima
• Febrilnost, akutne infekcije
• Prijem kortikosteroida i roakutana
• Epilepsija, akutne psihoze
• Malignitet
• Teška patologija jetre

Komplikacije

Bol
Čak i injekcije indiferentnih supstanci u kožu, kao što je fiziološki rastvor, povređuju je i rastežu, što dovodi do nadražaja nocioreceptora, izazivajući osećaj bola. Najbolje je koristiti igle dijametra ne više od 0.3 mm, a injekcije sprovoditi što brže. Korišćenje anestetika nije uvek poželjno, zbog moguće reakcije među njima i preparata koji se daje, što povećava rizik razdraženja kože posle procedure. Za lice krem «EMLA». Psihoterapijska anestezija – razgovor sa pacijentom, odvlači pažnju od bola. Nije poželjno raditi proceduru ženama za vreme menstruacije,jer je u tom periodu snižen prag bola.

Eritem
Pri korišćenju vazodilatatora može dođi do eritema ,koji ne treba da zabrinjava ni pacijenta niti mezoterapeuta. Eritem, koji je glasnik toksiko-alergijske reakcije je opasan simptom. U slučaju toksične reakcije, odmah za eritemom javlja se nekroza. Eritem najčešće daju preparati kao što su esbeverin, artišoka. Eritem se može pojaviti i kao prethodnik infekcione alergije, koja se po pravilu javlja 3-4 dana nakon procedure i bolna je. Svim pacijentima sklonim alergijskim reakcijama neophodno je, pre procedure, uraditi alergoprobu.

Hematomi
Hematom može nastati kao metodom uvođenja preparata,tako i samim preparatom. Može nastati i usled predubokog davanja injekcije, usled krtosti kapilara ili usled poremećaja koagulacije. Pacijenti koji primaju aspirin, treba da ga ne piju dan pre procedure. Ukoliko se pojavi modrica u toku procedure, treba je jako pritisnuti na 2 do 3 minuta.

Kožne nekroze
Jedna od najopasnijih komplikacija. Mogu se javiti kao posledica toksičnog dejstva preparata – to su tzv. Hemijske ili farmakološke nekroze. Ili su posledica kompleksa grešaka od strane lekara, ili su u vezi sa sniženim opštim imunitetom pacijenta.

Tehničke greške:

• nedovoljna dezinfekcija kože
• preterano traumatizovanje kože
• velika dubina injekcije
• prevelik obim preparata koji se uvodi u jednu tačku
• nepravilna nega kože u kućnim uslovima posle procedure
• Gubitak svesti
• Alergijske reakcije

Višekratna upotreba igle može dovesti do njenog zatupljenja, mikroskopskom iskrivljenju vrha igle i velikom traumiranju kože sa obrazovanjem mikroožiljaka ili depigmentaciji. Neiskustvo u davanju mezoinjekcija na fonu stremljenja ka maksimalnoj brzini procedure može dovesti do ogrebotina i formiranja malih linejnih ožiljaka.